Biz
27. 03. 2013
Srpski novac na Kipru
Beograd - Finasijska kriza na Kipru je podstakla priče o milijardama dolara koje su ruski državljani uložili u kiparske banke, ali je to ostrvo bilo i prva destinacija za kapital iznošen iz Srbije.
Tokom međunarodnih sankcija protiv Srbije, tokom vladavine režima tadašnjeg šefa države Slobodana Miloševića, milijarde dolara su u koferima sa beogradskog aerodroma stizale na Kipar.
Milošević je sišao sa vlasti u oktobru 2000. godine. Novi ministar finansija Mlađan Dinkić je 2001. otputovao na Kipar u potragu za tim milijardama, ali se vratio praznih ruku.
Među osumnjičenima za pranje novca bili su istaknuti funkcioneri i druge ličnosti Miloševićevog režima, uključujući tadašnjeg ambasadora na Kipru Ivana Mrkića, koji je sada na dužnosti ministra spoljnih poslova Srbije, navodi DPA, dodajući da se odliv novca nastavio i posle promene režima.
Najbogatiji srpski tajkun Miroslav Mišković, čija se imovina procenjuje na više od 1,5 milijardi evra, svojom imperijom je upravljao preko ofšor holding kompanije Hemslejd, čije je sedište bilo na Kipru.
Miroslav Mišković i njegov sin Marko su od decembra u istražnom zatvoru, zbog optužbi povezanih sa prebacivanjem miliona dolara iz Srbije na kiparske račune posredstvom mračnih finansijskih struktura izgrađenih tokom Miloševićeve vladavine, koje su održane uz odbrenje njegovih naslednika na vlasti.
Policija optužuje Miškovića za zloupotrebu političkih veza kako bi iznosio novac iz Srbije, kao u slučaju "pljačke stoleća" - kupovine za 50 miliona evra zemljišta u Beogradu čija je vrednost procenjana na više od milijardu evra.
Miškovićeve kompanije su monopolizovale tržište hrane, sa cenama višim nego u Nemačkoj i Austriji, mada je prosečna mesečna plata u Srbiji od 350 evra četiri puta manja nego u Zapadnoj Evropi.
Kupovinom i prodajom, Mišković je zaradio novac i iznosio ga preko Kipra - njegova Delta banka je prodata italijanskom kupcu za 350 miliona evra, a lanac prodavnica Maksi Belgijancima za 950 miliona.
I drugi srpski biznismeni su poslove vodili preko Kipra, navodi DPA, uz konstataciju da je na tom ostrvu Milan Beko smestio delove svoje poslovne mreže, koristeći ih za preuzimanje kontrole nad medijskom kućom Novosti, u poslu koji nemačka kompanija VAC tretira kao prevaru.
Policija je preuzimanje Novosti opisala kao "privatizaciju sprovedenu procedurom kojom se krši zakon", ali Beko nije snosio pravne posledice.
Još jedan super-bogati srpski biznismen - Zoran Drakulić, vodi posao preko kompanije čije je sedište na Kipru - Ist Point.
Oko 20 milijardi evra stečenih prevarantskim privatizacijama i sumnjivim poslovima izneseno je iz Srbije, a veći deo preko Kipra, navodi DPA, pozivajući se na srpske medije.
Uprkos navodnoj ključnoj ulozi Kipra u njihovom bogaćenju, srpski biznismeni ne odaju utisak uzmenirenosti zbog finansijskih nevolja te zemlje. Nijedan nije izjavio da je spreman da podeli teret teškoća koje su pogodile Kipar.
Kiparske vlasti će podići dnevni limit za podizanje novca iz banaka, ali će ograničiti transfere većih suma. AP prenosi, pozivajući se na neimenovanog kiparskog zvaničnika, da će dnevni limit biti podignut sa sadašnjih 100 na 300 evra i da će firmama biti dozvoljeno podizanje novca za isplatu zarada.
Transferi novca iz dve najveće banke će biti ogranićeni, rekao je isti izvor i dodao da će ove mere biti na snazi najmanje sedam dana.
Banke na Kipru su zatvorene već dve nedelje dok su se političari dogovarali o rešenju za spas bankarskog sistema te zemlje.
Nema komentara.