Hronika
20. 07. 2012
Bez uticaja na Ustavni sud
Beograd - Predsednik Ustavnog suda Srbije Dragiša Slijepčević izjavio je da nije bilo pritisaka nove vladajuće većine na Ustavni sud da donese baš takve odluke, o nadležnostima Vojvodine i reizboru sudija, i baš u trenutku formiranja vladajuće većine i da je apsurdna pomisao da USS svojim odlukama želi da se pozicionira kod novih vlasti.
U trenutku kada je predlog odluke (nadležnosti Vojvodine) postao predmet razmatranja pred Sudom, nije bilo ni na pomolu formiranje nove vladajuće većine, a time ni faktičke mogućnosti da ona, na bilo koji način, utiče na donošenje odluke Ustavnog suda", rekao je Slijepčević za Novosti, ističući da vladajuća većina "još ne postoji" i da "Vlada RS još nije formirana".
Prema njegovim rečima, uticaj bilo koje vlasti na sudije Ustavnog suda je objektivno isključen, jer se sudija US može razrešiti ili krivično goniti samo uz većinsku saglasnost svih sudija.
Povodom osporavanja nekih članova Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodin, Slijepčević je zaključio da je osnivanje predstavništva u inostranstvu, u drugim državama ili međunarodnim organizacijama je ekskluzivno pravo suverene države, što znači da bi svaki akt drugačije sadržine bio protivan Ustavu.
On smatra da nije primereno komentarisati i ocenjivati odluke Ustavnog suda, "posebno krajnje neprimerenim kvalifikovanjem", ukazujući da je ishitreno i pogrešno to činiti bez detaljne analize i argumentacije, na kojoj je sud zasnovao svoju odluku.
"Odluke Ustavnog suda mogu biti predmet rasprave samo na stručnim skupovima na kojima učestvuju najeminentniji stručnjci iz ustavnog prava, ali se ni tom prilikom ne mogu osporavati niti se, na bilo koji način, može dovoditi u pitanje njihovo poštovanje i izvršnost", rekao je Slijepčević.
Upitan zašto su procesi trajali tri godine u ova dva poslednja slučaja - nadležnosti i reizbora, predsednik USS je rekao da je i odgovor na ovo pitanje poznat, jer je poznato koliko se čekalo na izbor sudija i predsednika suda.
Na optužbe da suduje USS nastoje da se pozicioniraju kod novih vlasti, Slijepčević odgovara da USS pozicionirao Ustav tako što je Ustavni sud odredio kao samostalan, nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode, propisavši nadležnost i odredivši da su odluke US konačne, izvršne i opšteobavezujuće.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud može poništiti svaki neustavni zakon, svaku neustavnu opštu odluku Vlade, pa i utvrditi postojanje uslova za razrešenje predsednika države, što ukazuje da vlast ne može vršiti bilo kakav uticaj na Sud.
"Zato je i apsurdna pomisao da Ustavni sud svojim odlukama želi da se pozicionira kod novih vlasti", zaključio je Slijepčević.
On tvrdi da US nije vratio nijednog nedostojnog, nestručnog ili neosposobljenog sudiju na funkciju.
Zakonodavac je, donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, konstatovao da nije pravno valjano oborena pretpostavka izbornosti odlukama prvog sastava VSS i to je, prema rečima predsednika suda, razlog zbog koga je Ustavni sud morao uvažiti sve podnete žalbe.
"Međutim, to ne znači da se, po odluci Ustavnog suda, na posao vraćaju i nedostojne sudije", objasnio je Slijepčević.
"Ustavni sud je samo utvrdio da se svim neizabranim sudijama mora priznati sudijski status, a da li su oni dostojni da obavljaju sudijske funkcije, da li su stručni i osposobljeni utvrdiće Visoki savet sudstva u skladu sa izmenjenim zakonom koji ga na to obavezuje", zaključio je Slijepčević.
Nema komentara.