Hronika
29. 01. 2013
Bitno priznanje Ojdanića
Hag - Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić povukao je žalbu i prihvatio prvostepenu presudu Haškog tribunala kojom je osuđen na 15 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine, a Nataša kandić, donedavna direktorka Fonda za humanitarrno društvo tvrdi da je njegovo priznanje, izuzetno bitna vest.
Kako je navedeno u saopštenju Tribunala, žalbu na prvostepenu presudu Ojdaniću odmah je povuklo i tužilaštvo.
Na taj način presuda Ojdaniću je postala pravosnažna, što generalu omogućava da odmah zatraži prevremeno oslobađanje, pošto je izdržao dve trećine kazne.
Ojdanić je u pritvoru Tribunala od proleća 2002, kada se dobrovoljno predao, a ako podnese zahtev za prevremeno puštaje na slobodu, o njemu če odlučivati predsednik suda Teodor Meron.
Ojdanić je u februaru 2009. godine bio proglašen krivim za pomaganje i podržavanje deportacije i prisilnog premeštanja albanskog stanovništva s Kosova.
U dopisu koji je sudu predao njegov branilac Tomislav Višnjić, Ojdanić je izrazio kajanje pred "svima onima čije su patnje bile rezultat radnji za koje je osuđen".
Zbog zločina na Kosovu Tribunal je nepravosnažno osudio tadašnjeg potpredsednika vlade SRJ Nikolu Šainovića i generale Nebojšu Pavkovića i Sretena Lukića na po 22 godine zatvora.
Generalu Vladimiru Lazareviću izrečena je kazna od 15 godina zatvora, a bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je krivice.
Bez obzira što se može očekivati da će priznanje generala Dragoljuba Ojdanića pred haškim sudom da se poveže sa njegovim pravom da po osluženju dve trećine kazne zatraži oslobađanje, nema sumnje da je njegov potez jako bitna vest, izjavila je za RSE donedavna direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić.
Njegovo javno da kažem izvinjenje, jeste bitno i jače nego kada to političari urade, rekla je Kandić, koja ne očekuje da će Ojdanić nakon priznanja ići dalje u iznošenju detalja vezanih za komandnu odgovornost za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić odustao je od žalbe za presudu u Haškom tribunalu. "Izražavam svoje iskreno žaljenje svima koji su patili zbog ishoda ponašanja za koje sam osuđen", izjavio je Ojdanić, koji je osuđen na 15 godina, a u zatvoru je 11 godina.
"U potpunosti prihvatam sve nalaze iz presude. Sve što mi preostaje je da odslužim svoju kaznu. Uskoro ću napuniti 72 godine i zdravlje mi se tokom boravka u pritvoru pogoršalo", naveo je Ojdanić potvrđujući u povlačenju žalbe da je upoznat sa posledicama svoje odluke
Kandić podseća da njegovo odustajanje od žalbe povlači i odustajanje Tužilaštva, što može imati uticaja na donošenje drugostepene presude:
Prema njenim rečima, jako je malo osuđenih koji su po izlasku ili tokom procesa, izrazili kajanje i prihvatili odgovornost i krivicu za ono što je počinjeno.
"Jedan od retkih koji je prihvatio sporazum o priznavanju krivice i svedočenjem u raznim procesima bio je Dragan Obrenović. Govorim o procesu o Srebrenici", rekla je Kandić navodeći da je on jedan od rektih koji je zvučao kao neko ko nosi sa sobom jedno teško bremei čije je izvinjenje, kajanje delovalo iskreno.
"Kada je u pitanju Ojdanić, s obzirom da je u pitanju Kosovo i s obzirom da mi i danas u Srbiji imamo poricanje onoga što se dogodilo, ovo prizanje jednog generala je vrlo značajno", istakla je Kandić.
Prema njenom mišljenju, mada je Ojdanić priznao užasne zločine, to može da ima jačeg smisla ukoliko bi se sada o tome razgovaralo ovde u Srbiji.
"Inače, ako se sve svede na to da on koristi svoje pravo, a da njegove reči nisu iskrene, nego je to njegovo dovijanje kako da izađe na slobodu, bojim se da se onda nikada neće ni desiti bilo šta",ocenila je Kandić, dodajući da je to zato što nikada nećemo, u onome što se javno kaže, iznese, prihvatiti da nečega ima.
Ona ne očekuje ni više detalja koji do sada nisu bili poznati javnosti u srbiji.
"Iznošenje detalja ili činjenica koji se ne nalaze u sudskim spisima je nešto što mislim da mu niko ne bi dozvolio, ni njegova odbrana ni institucije Republike Srbije, zato što je on ipak u neposrednoj vezi sa institucijama", smatra Kandić.
Tu postoji, napomenula je Kandić, jedan stav da se država Srbija, pa makar to bila i ona država Srbija čije su institucije činile i odgovorne za zločine, mora štititi.
Nema komentara.