Integracije
Beograd 16. 08. 2015
Izbeglice nisu rizik
Beograd - Izbeglice i tražioci azila ne predstavljaju ni bezbednosni, ni zdravstveni rizik, bilo gde, "oni su ljudi kao vi ili ja, kao bilo koji državljanin Srbije", izjavio je FoNetu istraživač Beogradskog centra za ljudska prava Pavle Kilibarda.
Aktivisti Beogradskog centra za ljudska prava svakodnevno razgovaraju sa oko 150 migranata i daju im informacije o postupku azila i njihovim pravima i obavezama.
Nikada nije postojao razlog za strah od tih ljudi. Oni su vrlo često bili žrtve i sami su uplašeni, zbog čega teže da ne budu vidljivi, kako ne bi imali problema, rekao je Kilibarda.
On je naveo da iskustvo aktivista Beogradskog centra za ljudska prava ukazuje da ksenofobija i rasizam u odnosu na tu kategoriju ljudi nisu rasprostranjeni u Srbiji.
Govorilo se da bi oni mogli da donesu ebolu i neke druge zarazne bolesti, ali ni u jednom momentu populacija izbeglica i tražilaca azila u Srbiji nije predstavljala bezbednosni rizik, niti su postojali slučajevi ebole, izjavio je Kilibarda.
Prema njegovim rečima, većina tražilaca azila u Srbiji dolazi iz bliskoistočnih zemalja, gde je izazvana najveća izbeglička kriza u savremenoj istoriji.
Do kraja jula je nameru da traži azil u Srbiji izrazilo 66.428 osoba. Od tih ljudi, precizirao je Kilibarda, 99 odsto ne ostaje u Srbiji, jer se ova država ne percepira kao zemlja odredište, već kao tranzitna zemlja, na putu ka, obično, Nemačkoj ili Švedskoj.
Svaki drugi tražilac azila je iz Sirije, a slede Avganistan, Irak, Somalija, Eritreja, čak i Pakistan, izjavio je Kilibarda.
Često kažemo azilanti, migranti, ali to su, po međunarodnom pravu, izbeglice, ljudi kojima bi pretio problem u slučaju vraćanja u njihove zemlje, rekao je Kilibarda.
"Na zapadnobalkanskoj mešovitoj migracionoj ruti, 95 odsto ljudi su izbeglice, a ne ekonomski migranti", objasnio je Kilibarda, koji tvrdi da nije lako doći do pouzdanih informacija zašto se neka zemlja percipira kao bolja ruta od neke druge.
Prema njegovim rečima, postoji percepcija da se granica između Srbije i Mađarske lakše prelazi nego vodena granica između Rumunije i Bugarske.
Manji broj ljudi ide iz Grčke, kroz Albaniju i Crnu Goru, prema Hrvatskoj. Predstoji da vidimo kako će uticati najavljena mađarska ograda na granici sa Srbijom, izjavio je Kilibarda.
Prema njegovim rečima, niko nije očekivao tako velik rast broja izbeglica koje prolaze kroz Srbiju.
U celoj prošloj godini, ilustrovao je Kilibarda, 16.490 ljudi izrazilo je nameru da traži azil, ali je mali broj zainteresovan da u Srbiji ostane.
Tek proteklih nekoliko meseci imamo pojavu izbeglica koje spavaju na ulicama i po parkovima i kratko se zadržavaju, ne samo u Beogradu, već i u drugim gradovima u Srbiji.
To je nov momenat, koji je počeo u aprilu ili maju. Srbija je i pre toga bila tranzitna zemlja, ali su se ljudi više smeštali u centre za azil, izjavio je Kilibarda.
Prema njegovim rečima, "ove godine imamo mnogo više ljudi, a centri za azil su relativno prazni, jer se ljudi kraće zadržavaju".
Nema komentara.