Integracije
09. 03. 2012
Nepotpuna slika EU
Beograd - Izveštavanje domaćih medija o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji (EU) uglavnom se odnosi na političke aspekte tog procesa i poruke zvaničnika, a manje na teme koje životno interesuju građane, ocenjeno je juče u debati, povodom istraživanja BBC Media Action koje je pokazalo da je od kraja 2011. medijska slika o EU neutralnija.
Predstavnici medija, urednici, medijski stručnjaci i evropski zvaničnici, analizirajući medijsku sliku Srbije u procesu evropskih integracije, zaključili su da će informisanje javnosti, po sadržini i kvalitetu, napredovati sa približavanjem Srbije Uniji.
Poređenje analize medijskih sadržaja 38 medijskih kuća iz septebra 2011. sa monitoringom iz 2010, pokazuje da je izveštavanje medija sada bolje izbalansirano, sa mnogo više tema o EU, ali svedenih na protokol, više nego na interes običnih ljudi.
Prema rečima istraživača BBC Media Akšn Eda Paukera, u tom periodu je broj kvalifikovanih priča o EU porastao za 44 odsto. On je izjavio da se ipak, u izveštajima o EU uglavnom pojavljuju zvaničnici, a da se glas naroda na TV čuje u tek osam odsto izveštaja.
"Nas ne interesuje propaganda o EU, da zvaničnici u crnim odelima govore o Uniji, već da se javnost informiše o praktičnim stvarima, da građani shvate šta će se promeniti u njihovom životu", izjavio je šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer. On je naglasio da je ključno da se u srpskom druuštvu pokrene javna debata o EU, "za" i "protiv'.
Dežer je ukazao da je u srpskoj javnosti malo poznato da je EU skoro 10 puta veći donator Srbije, nego ostale zemlje. Nikad ne uspevamo da plasiramo tu informaciju u medijima, možda je problem u nama, ali moramo da dođemo do emocija ljudi, zaključio je Dežer.
Zamenik glavnog i odgovornog urednika RTS Bojan Brkić je predočio da je najvažnije da, jednog dana kada se na referendumu građani budu izjašnjavali o članstvu u EU, njihova odluka bude zasnovana na obrazovanom izboru, ne na propagandi, već na racionalnoj odluci šta im znači EU.
On je ocenio da mediji izveštavaju o aktuelnostima, i zbog toga su gledaoci zatpani pričama o protokolu, ali se u TV prilozima, kako je naglasio, mora naći mesta za običan život.
Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Ivan Cvejić smatra da tajming istraživanja određuje medijsku sliku, koja prikazuje aktuelne događaje.
"Period između posete Angele Merkel Srbiji i odluka Saveta EU o odlaganju kandidature Srbiji 9. decembra, karakterisala je visoka politizovanost teme EU", rekao je Cvejić, uz ocenu da će se politizacija smanjivati uporedo sa približavanjem Srbije EU.
Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović je ocenila da nije dobro to što nema kritičkih, niti negativnih tekstova o EU. Ne radi se o tome da novinari ne znaju da bi trebalo da citiraju ne samo službene izvore, rekla je Smajlović, koja smatra da je po sredi "partijska linija da Evropa nema altrernativu".
"Čak i ako se uzme u obzir da su novinari veće pristalice EU nego prosečno građanstvo, nije dobro što nema negativnih priloga o EU", ocenila je Smajlović. Zbog toga se u Srbiji, kako je objasnila, ne može znati za drugačije raspoloženje prema EU od službenih izvora ili da deo građana ima problem "sa cenom koju treba platiti za EU".
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević je rekla da bi mediji trebalo da mapiraju različite poglede na EU. Ona je prigovorila metodologiji istraživanja i predočila da su od svih medijskih sadržaja o EU dve trećine vesti i izveštaji, a da je 99 odsto priloga neutralno.
"Kakva je to pozitivna slika kada je jedan istup bivšeg premijera evroskeptika izazvao više javne debate nego svi ovi tekstovi. Nijedan tekst o EU nije dočekan sa toliko radosti, kao jedan izveštaj iz Rusije", ocenila je Milivojević.
Glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet Zoran Sekulić je ocenio da je medijska slika o EU u Srbiji pozitivna, ali nepotpuna, prilično propagandna, površna i neznalačka. Propagandni karakter ne dolazi toliko iz EU, koliko iz političkih centara moći u Srbiji i to onih koji podržavaju evropsku integraciju, ali celu stvar tretiraju za sopstveni politički interes i potrebe, naročito sada na pragu predizobornih kampanja, izjavio je Sekulić.
Prema njegovim rečima, uz pozitivne poruke EU, mogu se uočiti i prećutkivanja u medijima negativnih stavova Unije po interese vlasti. Sekulić je ocenio da se nekad namerno i želi da se mediji bave samo jednom dimenzijom odnosa sa Unijom, poput Kosova, ali je napomenuo da mediji ne bi smeli da zanemari ni druge dimenzije, kao ni deo scene koji je protiv EU.
"U onoj meri u kojoj se Srbija bude približavala Uniji, i medijska slika će biti realnija, a mi kompetentniji i spremniji za objektivnije prikazivanje procesa integracija", rekao je Sekulić i napomenuo da problematizacija krize u EU nije negativno izveštavanje.
Direktor Ebart medijske arhive Velimir Ćurguz Kazimir je ocenio da su mediji u Srbiji, ipak, indirektno kritični prema EU onda kad izveštavaju o događajima u Grčkoj ili krizi evrozone, što povećava evroskepticizam.
Zamenik direktora kancelarije za evrointegracije Srđan Majstorović se pozvao na istraživanje po kojem 85 odsto građana podržavaju reforme u Srbiji, bez obzira na pristupanje EU.
Takođe, kako je predočio, 37 odsto smatra da nema adekvatene informacije o Uniji, dok čak 46 odsto žena misli da nema nikakvu informaciju o EU. Kako se često u javnom mišljenju sve svodi na novac, skoro polovina građana Srbije, njih 49 odsto priznaje da nema predstavu o nivou donacija koje stiže od EU, dodao je Majstorović.
Nema komentara.