Integracije
08. 07. 2012
Eliminisati prazan hod
Beograd - Zamenica direktora USAID programa podele vlasti Sonja Prostran izjavila je FoNetu da je u protekle tri godine, zahvaljujući tom programu, u Srbiji povećana efikasnost sudova, primenom tehnika upravljanja predmetima i organizacije suđenja, kojima se eliminiše prazan hod.
Najavljujući Vodič kroz najbolje prakse sudova u Srbiji, ona je objasnila da je to zbirka različitih tehnika koje su sudovi primenjivali tokom projekta i rezultata ostvarenih primenom tih tehnika.
Vodič je rezultat trogodišnjeg rada sa 10 sudova na efikasnijem rešavanju starih predmeta i ubrzavanju sudskih postupaka, naglasila je Prostran i dodala da su "to prvenstveno tehnike upravljanja predmetom i organizacije suđenja".
"Sudovi su, u skladu sa svojim potrebama, primenjivali tehnike za krivične predmete i parnične predmete, kao i učešća drugih institucija i pojedinaca u sudskim postupcima," rekla je Prostran, misleći na tužilaštva, pravobranilaštva i centre za socijalni rad.
"Kroz ojačanu komunikaciju sa tim institucijama, sudovi su značajno smanjili broj starih predmeta i ubrzali sudske postupke", istakla je Prostran, pominjući kao posebno dobre primere Viši sud u Subotici i Osnovni sud u Užicu.
Tehnike uvedene u sudove sa kojima je USAID radio postoje već godinama u svetu, podsetila je Prostran i napomenula da "menadžment veština u sudovima nije nešto novo". "Tehnike koje smo mi preporučili su one koje u Savetu Evrope preporučuje Savet za efikasnost pravosuđa. Nismo izmišljali toplu vodu, ni rupu na saksiji, već smo sudove upučivali na ono što već postoji u svetu i okruženju", objasnila je Prostran.
"Na samom početku programa", dodala je ona, "zaključili smo koliko se vremena gubi tokom jednog predmeta i koliko je praznog hoda, od momenta prijema predmeta u sud, do njegovog okončanja".
"Zato smo sudovima predlagali tehnike koje eliminišu taj prazan hod, kako bi se maksimalno iskoristili kapaciteti sudova", rekla je Prostran i naglasil da koncepcija programa počiva na nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa.
Prema toj strategiji, usvojenoj 2006.godine, podsetila je Prostran, organizacijske veštite sudova trebalo bi poboljšati i "zaposlene u sudovima osposobiti da samostalno upravljaju svojim zgradama i ljudima, ali i predmetima". Otpora u sudovima i među sudijama nije bilo, istakla je Prostran i dodala da je USAID prvo anketirao sve prvostepene sudove u Srbiji, a onda odabrao najpre pet sa kojima je 2009.godine počeo da radi, a 2010. još pet koji su pokazali interesovanje. Prema rečima Prostran, povećao se broj sudova zainteresovanih za ovaj program, ali nije bilo moguće raditi sa više sudova, pa su oni koji su prošli kroz program obučavani da prenose svoja iskustva drugima.
U USAID su, kako kaže Prostran, shvatili da sudovi najviše uče ako kopiraju jedni druge i ako vide dobre primere od svojih kolega.
Sudovi su jedva dočekali da im se neko na ovaj način posveti, ocenila je Prostran, navodeći da je "mnogo sudova koji su sami prepoznali svoje organizacijske probleme". Još 2005.godine je 10 beogradskih sudova tražilo odobrenje Ministarstva pravde da uvedu radno mesto menadžera, podsetila je Prostran, jer su shvatili da profesionalni menadžer može dobro da sagleda organizaciju posla u sudu.
Ministarstvo tada nije odgovorilo nijednom sudu, ali je kasnije mesto menadžera suda predviđeno reformom pravosuđa.
"Sudovi dobro razumeju probleme sa kojima se suočavaju, ali su svesni da nema nikog ko bi se u okviru sistema svakim pojedinačnim sudom bavio", rekla je Prostran
Prema njenim rečima, sudovi u mnogo čemu funkcionišu kao firme i potreban im je ko bi se bavio ljudskim resursima, finansijskim poslovanjem i drugim stvarima, jer za to nisu obučeni ni predsednici sudova, koji su prvenstveno sudije.
Osvrćući se na komponente USAID programa podele vlasti, Prostran je u prvi plan izdvojila "jačanje finansijskih kapaciteta pravosuđa, odnosno jačanje kapaciteta Visokog saveta sudstva i sudova da upravljaju svojim budžetom, da prave finansijske planove i samostalno raspolažu novcem od države".
"Druga komponenta je jačanje upravljačkih kapaciteta u sudovima i podizanje efikasnosti. U tom smislu, uvedeno je radno mesta menadžera u nekoliko sudova u Srbiji, zahvaljujući ovom programu, a drugi aspekt je organizovanje suđenja, odnosno bavljenje predmetima", rekla je Prostran.
Kako je naglasila, "treća komponenta se odnosila na jačanje finansijskih kapaciteta Skupštine".
Ministarstvo pravde je od starta podržavalo ovaj program, istakla je Prostran, i "dalo je odobrenje i preporuku da sudovi prihvate našu pomoć".
"Ovo je samo jedan korak na putu ka konačnoj reformi pravosuđa", rekla je Prostran i ocenila da bi i ostali sudovi u Srbiji trebalo da primene ove tehnike.
"Naša preporuka je da sudovi prođu kroz Vodič i prepoznaju one tehnike koje najviše odgovoraju njihovim okolnostima," zaključila je Prostran.
Nema komentara.