Integracije
17. 10. 2012
Srbija već odustala od EU
Beograd - Srbija je već donela odluku da ne ide u Evropsku uniju (EU), izjavio je danas ekonomista Bečkog instituta za ekonomske studije Vladimir Gligorov i predočio da to povlači određene ekonomske posledice.
"Možete da izaberete taj put, ali sve zavisi, koja je strategija. Ako hoćete investicije u industriju onda to mogu da urade samo industrijalizovane zemlje", rekao je Gligorov u Kažiprstu B92.
Jedna je stvar potpisati ugovor za gas sa Rusijom, ali ako hoćete da proizvodite automobile treba vam neko ko to zna da radi, a to su zemlje zapadne Evrope, naglasio je on.
U pogledu privredne strategije Srbije, Gligorov ukazuje da su osnovni izvori rasta investicije i izvoz.
Onda morate da se zapitate odakle te investicije dolaze i na koje tržište izvozite. EU je pre svega ekonomska unija, ako mislite da odatle dolaze investije i da na tom tržišištu povećate izvoz, a Srbija najviše izozi na to tržište, onda je pitanje uređenja odnosa sa EU dosta važno, napomenuo je on.
Gligorov smatra da bi sadašnjoj vlasti jednostavnije bilo da kaže da neće ka EU.
"Onda je popularnije da ste patriota. Tamo smo bili i pre 20 godina. Tako je bilo i ranije. To je populizam koji se regeneriše. Mislim da je kao na početku 90-ih godina doneta odluka da se ne ide u EU, i to nije zbog Kosova, već je tako jednostavnije ovima koji su na vlasti, rekao je Gligorov.
Ekonomski posmatrano, na Balkanu je dosta rđava situacija, predoćio je Gligorov i upozorio da se gubi mnogo vremena.
Prema njegovoj proceni, Srbija će izgubiti četiri-pet narednih godina za privredni rast, ukoliko se nastavi ovim putem i primeni se politika gašenja požara, a ne strukturne reforme.
Gligorov je ocenio i da ova Vlada nema ideje za ozbiljnim strukturnim reformama.
Komenterišući vladinu Fiskalnu strategiju Gligorov je rekao da je ona konzervativna, zbog ideje da se javni dug sa sadašnjih više od 65 odsto BDP smanji na 45 odsto za 10 godina.
"Ono što je najvažnije jeste kako da podstaknete privredni rast, a reforme po tom pitanju ne vidim. Najvažniji nedostatak jeste što su javni prihodi teret za privedu, jer su porezi više od 43 odsto BDP, to je visoko za privredu ove razvijenosti", kaže Gligorov.
On je rekao da su se od nove vlade očekivale nove ideje, ambiciozniji plan privrednog rasta, ali umesto toga samo je nasleđen način funkcionisanja problema.
Ipak, prema oceni Gligorova, može biti i drugačije, jer se zna koji su problemi u privredi i šta bi trebalo raditi.
U ovoj fiskalnoj strategiji predviđa se čak pad zaposloenosti ili minimalni rast u sledeće tri godine, što govori da ova vlast nema ideju kako da zaposle ljude, ocenio je Gligorov.
Nema komentara.