Region
03. 03. 2014
Rasprava o tužbama za genocid
Hag - Pred Međunarodnim sudom pravde (ICJ) u Hagu danas počinje usmena rasprava u postupku po tužbi Hrvatske i kontratužbi Srbije za genocid u ratu 1991. do 1995.
Najviše sudsko telo UN saslušaće u iduće četiri nedelje dokaze i svedoke etničkog čišćenja hrvatskog stanovništva, kao i argumente Beograda da je počinjen genocid nad hrvatskim Srbima. Najpre će govoriti hrvatski predstavnici, da bi sledeće nedelje Srbija odgovorila na elemente tužbenog zahteva.
Presuda u postupku koji je počeo podizanjem hrvatske tužbe 1999. očekuje se u roku od godine dana od zaključenja javne rasprave pred MSP 1. aprila.
O tužbi i kontratužbi Hrvatske i Srbije odlučivaće ukupno 17 sudija, 15 stalnih sudija i dvoje ad-hok sudija iz Srbije i Hrvatske.
To su profesor pravnog fakultetau Beogradu Milenko Kreća i profesor Pravnog falukteta u Zagrebu u penziji Budislav Lukas.
Raspravom će predsedavati predsednik MSP sudija iz Slovačke Petar Tomka.
Srpski pravni tim predvodi iskusni pravnik iz Ministarstva spoljnih poslova Saša Obradović, koji je već zastupao Srbiju u sporovima pred MSP.
U timu su još i kanadski profesor Vilijem Šabas, profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke, britanski advokat Vejn Džordaš i srpski advokat Novak Lukić.
Pravni tim Hrvatske čine profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Rijeci Vesna Crnić Grotić, pomoćnica ministra spoljnih poslova Andreja Metelko Zgombić, načelnica u Ministarstvu pravosuđa Jana Špero i profesor medunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Zagrebu Davorin Lapaš.
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi izjavio je da ne postoji konkretna korist, već konkretna opasnost od procesa pred Međunarodnim sudom u Hagu i istakao da očekuje da neće biti prihvaćene ni tužba ni kontratužba.
"Bilo bi neobično da jedine dve države na svetu koje su osuđene za genocid budu Srbija i Hrvatska", rekao je Varadi gostujući u Dnevniku RTS, ističući da te dve države nisu idealne, ali da nisu ni najogre.
Ističe da su mogućnosti Hrvatske ograničene jer, iako ima presuda koje utvrđuju da su neki državljani Srbije krivi, niko nije osuđen za genocid.
"Što se Srbije tiče ima dosta izveštaja i podataka Ujedinjenih nacija o tome koliko je Srba napustilo Hrvatsku, postoje činjenice koje su utvrđenje raznim međunarodnim akcijama, ako ne i pred Tribunalom", rekao je Varadi.
"Nije sporno da je bilo dela koja su kažnjiva, ali, ponavljam, ta ogromna, monstruozna granica genocida, hvala bogu, nije dostignuta", naglasio je Varadi.
Profesor Varadi objašnjava da je mogući dobitak od sudskog procesa prikazivanje svetskoj javnosti sopstvenog percipiranja istorije.
"Moguće da strane vide šansu da učine svetskoj javnosti dostupno jedno svoje percipiranje istorije", kaže Varadi i dodaje da će za to biti prilike u navođenjima činjenica i njihovom objašnjavanju.
Svetska javnost je, međutim, i svesna toga da su to stranačke percepcije istorije i Varadi smatra da je njihov domet ograničen.
Varadi kaže da ne vidi konkretnu korist, već konkretnu opasnost od procesa, u slučaju da retorika bude previše uzavrela. "To bi moglo negativno da utiče na međusobne odnose i dobrosusedske odnose koji su danas, ja mislim, stvarnost", ocenio je Varadi.
Sastanak potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića i šefice hrvatske diplomatije Vesne Pusić imao je cilj da ne dođe do tenzija ako se zna da će biti otvorene stare rane, istakao je Varadi.
Naglasio je da će "veliki pritisak biti na leđima advokata", koji, podseća nisu svi samo građani Srbije i Hrvatske. "Da budu razložni, staloženi i umereni, a da kažu da je druga strana počinila genocid. To je teško spojiti", kaže Varadi.
Tokom procesa ne sme se izlaziti u javnost sa onim što kažu svedoci. Tu odluku Varadi tumači time što će neki svedoci biti više puta pozvani, te da ne bi reakcije na izjave uticale na svedoke, "da ne bi bili pod strahom, oduševljenjem".
Govoreći o uticaju procesa na evrointegracije Srbije, Varadi je rekao da ne očekuje negativan uticaj ako, kako pretpostavlja, tužba i kontratužba budu odbačene.
Nema komentara.