Srbija
06. 10. 2011
Reforma što pre
Beograd - Nedavno usvojena Medijska strategija nije idealna, nije ni optimalna, ali je u ovom trenutku najviše za šta su mediji uspeli da se izbore, ocenjeno je danas na zajedničkoj konferenciji za novinare novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, koji insistiraju da što pre otpočne zakonodavna reforma medijske oblasti, zasnovana na Strategiji.
Za NUNS, UNS, Asocijaciju medija, ANEM, NDMNV i Lokal pres sada je najvažnije da 1. juanuara 2012.godine zaista i počne primena novog načina državnog finansiranja medija, što je i predviđeno Akcionim planom, rekao je Zoran Sekulić, koji je bio jedini predstavnik medijskog sektora u premijerovoj Radnoj grupi zaduženoj za izradu Strategije.
On je napomenuo da to proističe iz obaveze Srbije da primeni od početka naredne godine odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) o evropskim standardima zaštite medijske konkurencije i kontrole državne pomoći medijima.
"To znači da bi država od početka naredne godine morala da prestane sa direktnim finansiranjem bilo kakve medijske proizvodnje", precizirao je Sekulić.
Prema njegovim rečima, to podrazumeva prelazak na sistem projektnog finansiranja medijskih sadržaja u javnom interesu, preko konkursa koji bi svim akterima na medijskoj sceni bili dostupni pod ravnopravnim uslovima.
"Političke okolnosti i najavljeni izbori ne smeju da budu razlog za odlaganje pripreme zakonodavne reforme koja iz ovoga mora da proistekne", smatra Sekulić.
On je najavio da će medijski sektor, koji je o ovim pitanjima prvi put postigao konsenzus, insistirati na tome da ne bude odlaganja zakonskih reformi, kao i da će insistirati da se pare poreskih obveznika ubuduće ne troše na "plate i honorare zaposlenih u nekim medijima".
Vlada Srbije je na telefonskoj sednici 28.septembra usvojila Medijsku strategiju, podsetio je Sekulić i precizirao da je tome prethodilo šest sastanaka Radne grupe, fomirane rešenjem premijera krajem avgusta, koja je svoj deo posla završila 8.septembra.
"Bilo je predloženo nekoliko radnih verzija teksta Strategije, na svaki od njih je bilo više ili manje primedbi medijskog sektora, bilo je dijaloga, usaglašavanja, polemika i tenzija, bilo je i momenata kada je medijski sektor hteo da istupi iz Radne grupe, ali to se nije desilo, jer je država pristala da načini ustupke", objasnio je Sekulić.
Od sedam amandmana, koje je na završni Predlog teksta Strategije podneo medijski sektor, Radna grupa je prihvatila šest, koji se odnose na vlasništvo u medijima, povlačenje države iz vlasništva u medijima, transparetnost medijskog vlasništva, položaj Tanjuga, medije čiji su osnivači Nacionalni saveti nacinalnih manjina i Akcioni plan za sprovođenje Strategije.
Nije, međutim, prihvaćen amandman koji se odnosi na formiranje šest regionalnih Javnih servisa u Srbiji, na šta predstavnici medijskih i novinarskih udruženja imaju najviše primedbi.
To je i razlog zašto medijski sektor Strategiju, sa usvojenim amandmanima, smatra u osnovi prihvatljivom, sem u delu o regionalnim javnim servisima, za koji traži da se briše iz ovog dokumenta.
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković smatra da "cela igranka" sa regionalnim Javnim servisima deluje prilično neozbiljno.
"Sve je krenulo tako što neko ima primedbe kako RTS izveštava o određenim temama, onda je rečeno, pa dobro, to će bolje raditi pokrajinski javni servis, da bi onda neko rekao, ne, ni to nije dovoljno, treba da imamo regionalne javne servise...", objasnio je Mirković.
Očekujem, upozorio je Mirković, da će uskoro neko reći da nisu dovoljni ni regionalni, već da treba formirati i lokalne javne servise.
"U čijem je to interesu i ko će to da finasira? Ovakvo rešenje neće imati uticaja samo na elektronske medije, već će trajno oblikovati medijsku scenu u Srbiji i kada su u pitanju agencije i štampani mediji", rekao je Mirković.
Uspeli smo da ubedimo državu da treba da se povuče iz vlasništva nad medijima, ali su oni, s druge strane, ostali pri stavu da treba da imaju još šest regionalnih servisa, ocenio je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić.
To je virus koji je ubačen u sistem informisanja u Srbiji, upozorio je Gruhonjić i zapitao "kako je moguće govoriti o fer tržišnoj utakmici kada imate elektronske medije čiji je opstanak, po ko zna kojim kriterijumima, zagarantovan".
S druge strane, dodao je on, istovremeno imate i "druge medije u tim istim regionima, čiji je opstanak skoro isto tako izvestan - propašće".
Osnovni zahtev Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) jeste da država od 1. januara prestane da bude akter na medijskom tržištu, poručio je predsednik NUNS Vukašin Obradović.
"Pitanje privatizacije medija i povlačenja države je proces koji zahteva vreme i koji će se odvijati kroz donošenje zakona, ali u ovom trenutku, kroz primenu zakona o kontroli državne pomoći, država je dužna da obezbedi iste uslove za sve aktere na tržištu", rekao je Obradović.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović kaže da UNS "nema veliko poverenje" u dobre namere vlasti.
Prema njenoj oceni, Medijska strategija urađena da bi se "pred Briselom" ostavio utisak kako vlast sluša građane, konsultuje novinare i drži do mišljenja javnosti. "U stvarnosti, prava medijska strategija vlasti je da kontroliše medije, tako što ih korumpira, na šta u nedavnom izveštaju ukazuje i (predsednica Saveta za borbu protiv korupcije) Verica Barać", rekla je Smajlović.
Nema komentara.