Srbija
10. 07. 2012
Srbija opasno zadužena
Beograd - Nivo javnog duga Srbije, koji je trenutno znatno iznad 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), veoma je zabrinjavajući, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisolovik i upozorio da je korišćenje rezervi NBS za podršku ekonomskom rastu opasno po finansijsku stabilnost.
Korišćenje rezervi NBS za podršku ekonomskom rastu opasno je po finansijsku stabilnost i odvraća pažnju političara od mera koje zaista mogu da utiču na stimulaciju ekonomskog rasta, ocenio je Lisolovik u razgovoru za Politiku.
Ograničenje javnog duga je, kako je rekao, važno zbog obavezivanja vlade prema domaćim i stranim investitorima.
Drugo, suprotno nekim mišljenjima koja mogu da se čuju u Srbiji, zakonska granica javnog duga od 45 odsto BDP nije preniska u ovim okolnostima, objasnio je Lisolovik.
"Ekonomska istraživanja pokazuju da se s nivoom državnog duga od 40 do 45 odsto zemlje u razvoju, kao što je Srbija, približavaju opasnoj granici zaduženosti", rekao je Lisolovik podsećajući da većina zemalja u regionu ima znatno niže javne dugove.
Da bi smanjila rizik od krize javnog duga, Srbija bi trebalo, prem njegovim rečima, odmah da usvoji plan mera uz pomoć kojih će, na srednji rok, javni dug vratiti ispod zakonskog limita, ali i da se uverljivo pridržava tog plana.
Među prve mere nove vlade Lisolovik je naveo potrebu usvjanja realističnog i štedljivog rebalansa budžeta, ali i srednjoročnog plana za smanjenje javnog duga, kao i paketa koraka koje treba preduzeti za postavljanje temelja za zdrav ekonomski rast.
Komentarišući to što neki ekonomisti smatraju da je Fiskalni savet portparol MMF, Lisolovik je rekao da je to nezavisna i profesionalna institucija i kao takva se mora zaštititi i negovati.
On smatra Fiskalni savet strogo primenjuju Zakon o budžetskom sistemu i da je dobro što se svi njegovi najvažniji dokumenti i izveštaji mogu se naći na internetu, gde su dostupni široj javnosti.
Kada je reč o predlogu njihovih mera, trebalo bi ih ozbiljno razmotriti, ali mogu da se predlože i drugačija rešenja, smatra Lisolovik.
Prema njegovim rečima, buduća ekonomska politika trebalo bi da uzme u obzir najnovije trendove, mogućnosti za finansiranje deficita i vladine prioritete.
Ali sva delovanja treba da budu zasnovana na realnosti, upozorio je Lisolovik i zaključio da bi u suprotnom kreatori ekonomske politike mogli da ostanu na repu događaja u veoma neizvesnoj situaciji na globalnom tržištu.
Nema komentara.