Srbija
31. 10. 2012
Bolji nastavak reforme
Beograd - Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković izjavio je danas da postojeća mreža sudova uspostavljena pre tri godine nije dala dobre rezultate i dodao da postoji šansa da se započeta reforma nastavi na bolji i drugačiji način.
Selaković je na Javnoj raspravi o Radnom tekstu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjuma sudova i javnih tužilaštava rekao da je cilj da se uspostavi racionalna, funkcionalnija i efikasnija mreža sudova koja će građanima omogućiti dostupnost pravde.
Bez nove mreže sudova nije moguće vratiti neizabrane, odnosno sada izabrane sudije i tužioce, rekao je Selaković.
Ukoliko mrežu sudova posmatramo kao krvotok jedne zemlje, onda možemo reći da Srbija ima problem sa cirkulacijom, slikovito je objasnio Selaković i dodao da je država pre nešto više od tri godine imala 138 opštinskih sudova.
Posle reforme pravosuđa, dodao je on, samo prividno je smanjen njihov broj jer je uspostavljeno 34 suda osnovne nadležnosti i 103 sudske jedinice.
Selaković je rekao da se zato postavljaju pitanja da li je posle ove reforme sudska mreža racionalnija, funkcionalnija i efikasnija i da li je ona dostupna građanima kako bi ostvarili svoja prava na sudu.
Odgovor na sva ova pitanja je negativan, a jedini pozitivan odgovor je da je Srbiji potrebna promena sudske mreže, rekao je Selaković i naglasio da će ovom reformom biti smanjen i broj predstavki građana pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
Selaković je rekao da je radna grupa definisala kriterijume kojim bi trebalo da se vodi u reformi mreže sudova a koji se tiču priliva predmeta, broja zaostalih predmeta, broja od sedam sudija u sudu, dok su dopunski kriterijumi, odnosno oni kojima se vode građani, tendencija rasta broja predmeta, dostupnost sudova, površina opštine i broj stanovnika.
On je poručio da Srbija danas više urbana, nego ruralna sredina i da bez obzira na površinu teritorije neke opštine i želje da im se vrati sud, mora se voditi računa o broju korisnika tog suda.
Srbija nema novca da plaća sudiju koji, po evropskoj statistici, ako se poredi sa životnim standardom u Srbiji ima najvišu platu u Evropi. Zato se dopunski kriterijumi moraju uzimati u obzir samo uz dobro obrazloženje, rekao je Selaković.
Prema njegovim rečima, ova reforma mreže sudova ne sme da bude izgovor za otvaranje radnih mesta za partijske kadrove.
Sve što sam rekao za sudove i sudije, važi i za tužioce. Javna tužilaštva ne moraju pratiti mrežu sudova, ali moraju funkcionisati tako da uspunjavanju svoju ulogu prema građanima, rekao je Selaković.
Nadam se da ćete vi uobličiti predlog zakona, a da ćemo ga mi političari što manje promeniti, rekao je on.
Šef radne grupe Vida Petrović Škero iznela je nadu da će ovaj put politika pratiti ono što je nužno, a to je poštovanje prava i vladavine prava i kriterijuma koje je predložila struka.
Ona je rekla da reforma ne počinje od danas, ili pre tri godine, već od kad je države, ali u Srbiji ta reforma je krenula malo jače od 2000. godine.
Petrović Škero je rekla da je potrebno obezbeiti racionalnu mrežu sudova, u kojem će građani imati jednako pravo pred zakonom , a to znači da tužioci i sudije budu na jednak način opterećeni predmetima.
Nema komentara.