Srbija
01. 11. 2012
Država da se povuče iz medija
Beograd - Predstavnici medijskih udruženja i asocijacija danas su na debati o medijskom zakonodavstvu istakli da je neophodno povlačenje države iz vlasništva u medijima, dok je pomoćnik ministra kulture i informisanja Dragan Kolarević najavio redefinisanje nacrta medijskih zakona kako bi se usaglasile sve sporne tačke.
Kolarević je na konferenciji "15 godina razvoja nezavisnih medija u Srbiji" rekao da je u Ministarstvu doneta odluka da grupa eksperata još jednom pregleda radne verzija medijskih zakona proizašle iz Medijske strategije, jer postoje "pravne i pojmovne razlike u tim zakonima".
Oni će, prema Kolarevićevim rečima, pokušati da što više spornih tačaka usaglase uoči javne rasprave.
Kolarević je rekao da se potreba redefinisanja Strategije nametnula zbog različitih mišljenja o povlačenju države iz medija, pitanja javnosti vlasništva nad medijima, odredbom o šest regionalnih javnih servisa i pitanja javnih glasila nacionalnih manjina.
Kolarević je rekao da država pomaže tri medija, "što će se vrlo brzo promeniti", a sva ostala finansiranja medija obavljaće se javno, po projektima i jednakim uslovima za sve, uz primenu zakona o kontroli državne pomoći.
On je najavio da će zakonska rešenja za mesec, dva biti kristalisana tokom javnih skupova, na kojima će se govoriti o problemima na medijskoj sceni.
Po Kolarevićevim rečima, Ministarstvo će se truditi da poštuje rokove iz Medijske strategije, ali su male šanse da se to dogodi.
Direktor i glavni odgovorni urednik Novinske agencije FoNet istakao je da je ključni zahtev u Medijskoj strategiji doslovno sprovođenje odredbe o povlačenju države iz vlasništva u medijima.
"Država se pokazala kao loš vlasnik i kao još gori urednik, ne samo u medijima u kojima je ona vlasnik, nego i kada je u pitanju njen uticaj na druge medije", ocenio je Sekulić.
On je podsetio da su u pravljenju Strategije prvi put sva tri medijska udruženja i tri medijske asocijacije natupile zajedno i našle minimum zajedničkog interesa da utiču na njen tekst.
Strategija je, ukazao je Sekulić, rezultat dvostrukog kompromisa, unutar medijske zajednice i tadašnje vlade.
Prema rečima Sekulića, očigledno je da rokovi za usvajanje zakona definisani Strategijom neće biti ispoštovani, jer je potrošeno već dve trećine tog vremena.
On je naglasio da je Ministarstvo kulture i medija krenulo u redefinisanje medijskih zakona i naglasio da je stav Asocijacije štampanih medija da u tom procesu učestvuju i oni koji su Medijsku strategiju pravili.
Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Dragan Janjić izjavio je da je posle promena 2000. godine vlast imala šansu da u kratkom roku temeljno reformiše medijski sektor, ali je to učinjeno površno.
"Nisu formirani čvrsti i stabilni mehanizmi koji bi omogućili pariranje pritisku države i drugih centara moći", rekao je Janjić i ocenio da je promena zakonske regulative bila nedovoljna i površna.
On smatra da je glavni razlog za to želja vlasti da zadrži odlučujući uticaj na medije i njihova nesposobnost da javni interes uzdignu iznad partijskih i interesa drugih centara moći.
Janjić je napomenuo da sada imamo situaciju da se oni koji su devedesetih sprovodili restriktivne medijske zakone i bili pokretačka snaga izmena Zakona o javnom informisanju u Vladi Mirka Cvetkovića nalaze na bitnim mestima u Vladi i odlučujuće utiču na regulisanje medijske scene.
Po njegovom mišljenju, veoma je važno da se zna ko je vlasnik medija, da se država povuče iz vlasništva u medijima i da se ukine direktno davanje budžetskog novca određenim medijima.
Temeljni zahtev je da se uvede isključivo projektno finansiranje, rekao je Janjić.
Ekspert za medijsko pravo, advokat Slobodan Kremenjak je kritikovao nameru države da odustane od dekriminalizacije uvrede i klevete.
On je ukazao da postoji pasivni otpor sudova da nastupaju u ovim delima, jer većina sudija ne želi da prihvati takve predmete i oni se većinom okončavaju tako što zastarevaju.
Kremenjak je ocenio i da nacrt zakona o naknadama za korišćene javnih dobara predstavlja "novu slavinu" kojom će država kontrolisati način finansiranja nezavisnih regulatornih tela.
Predsednik NUNS Vukašin Obradović je istakao da se Nacrtom zakona o javnim dobrima menja način finansiranja javnih servisa.
On je ukazao da je tim nacrtom predviđeno da ne postoji pretplata za javni servis, već naknada koja se uplaćuje direktno u budžet.
To je na mala vrata uvođenje finansiranja javnog servisa kroz budžet, što je, zaključio je Obradović, jedno od najlošijih rešenja.
Nema komentara.