Srbija
16. 03. 2013
Đilas: ključ za nadu
Beograd - Ekonomija i obrazovanje su dve ključne reči koje će odrediti budućnost Srbije i ukoliko u narednih deset godina u novinama budemo deset puta češće pročitali ove dve reči nego „hapšenje“ i „Kosovo“, onda za nas kao državu i građane ima nade, ocenio je predsednik Demokratske stranke Dragan Đilas u autorskom tekstu objavljenom u listu Danas.
Došao je trenutak kada moramo da se sami promenimo ako zaista hoćemo da nešto promenimo, naglasio je Đilas.
Prema njegovim rečima, promene će nastupiti kada svi shvatimo zašto je važno da se obrazujemo, učimo, zašto je važno da uložimo u obrazovanje i kulturu u da diploma nije papir koji može da izda svaka trgovinska radnja nazvana fakultet već da diploma dolazi kao kruna jednog velikog rada i dokaz je da pripadate onom delu društva koji zna i koji može.
Onom delu društva, kako je rekao, "kome mi političari treba da omogućimo da dođe na najvažnija mesta u ovoj državi sa kojih će menjati Srbiju".
Đilas je ocenio da se to neće desiti sve dok živimo u zemlji u kojoj je statistička prosečna plata 400 evra, a realna mnogo manja. U kojoj milion ljudi nema posao i u kojoj su na vlasti oni koji kažu: „Uradili smo veliku stvar. Uspeli smo da zaustavimo pad nezaposlenosti!“.
To što ta tvrdnja nije tačna, to što je u Srbiji svakog dana sve gore i gore nije sada suštinski važno. Važno je da je ovoj zemlji neophodan rast, a ne održavanje sadašnjeg stanja, zaključio je on.
Đilas je istakao da je plan za ekonomski oporavak koji je predložio vrlo jednostavan.
"Vlada mora da postane ekonomski odgovorna, da ne kupuje lažni socijalni mir i zadovoljava partijske zahteve članica vladajuće koalicije, da se to para što imamo ne rasipa na skijaške gondole i nerentabilne pruge nego da se usmeri u energetiku i poljoprivredu sa prehrambenom industrijom", rekoa je ĐIlas.
On je podsetio da je Svetska banka 2010. saopštila da će čovečanstvu 2040. biti potrebno duplo više hrane nego danas.
Đilas pita "zar je toliko teško shvatiti da je to za Srbiju ogromna šansa? Za Srbiju u kojoj se obrađuje samo 22 odsto obradivih površina i u kojoj je prinos mnogo manji nego u razvijenim zemljama".
On je konstatovao da skonomisti danas vode isprazne razgovore da li kompanije koje će se baviti poljoprivredom mogu da budu i državne, a ne samo privatne. Objašnjavaju kako su ove prve osuđene na propast.
Neće da priznaju da pitanje uspešnosti firme nije pitanje vlasništva, već menadžmenta. A, norveški Telenor je državni, pa se razvio u pola sveta, istakao je Đilas.
On je podsetio da je PKB gradski i da je za 20 meseci iz potpune propasti postao najjači kombinat u Srbiji u kome je prosečna plata 50.000 dinara.
Postavite sposobne, platite ih pošteno i imaćete rezultat. Smanjite poreze i doprinose na 50 odsto, formirajte razvojno-izvoznu banku (Francuzi su to upravo sada uradili), ukinite političke institucije poput Fonda za razvoj i besmislenu stimulaciju od 10.000 evra po radniku čija je plata 15-20 hiljada dinara, poručio je Đilas.
Promenite način razmišljanja, jer ovo do sada očigledno nije dalo rezultat. I neće, ocenio je Đilas.
Nema komentara.