Srbija
24. 03. 2013
Godišnjica NATO bombardovanja
Beograd/Kragujevac/Smederevo - Danas se navršava 14 godina od početka NATO bombardovanja SR Jugoslavije, kada je tokom 79 dana vazdušne kampanje, prema podacima iz raznih izvora na koje se pozivaju mediji, ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povredjeno više od 12.500 ljudi.
Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, medju njima 2.700 dece, podseća Blic.
Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
NATO snage su ubile 631 pripadnika Vojske Srbije, nestalo je 28, što je ukupno 659 žrtava, od čega 72 oficira, 41 podoficir, 18 vojnika po ugovoru, 191 vojnik na služenju vojnog roka, 245 rezervista, 60 dobrovoljaca i tri civila u vojsci, saopštio je ministar odbrane Aleksandar Vučić, 11. februara ove godine u Skupštini Srbije.
Prema ranije objavljenim podacima, ranjena su 5.173 vojnika i policajca.
Odluka o agresiji na SRJ doneta je, prvi put u novijoj istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga američkom generalu Vesliju Klarku izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.
Klark je docnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.
SR Jugoslavija je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Kosova i Metohije.
Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage UN nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.
Devetnaest zemalja alijanse, počele su bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Najpre su gadjane kasarne i protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i drugim mestima.
Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.
U vazfumnoj kampanji je izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
Prema pisnju Blica, NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
Posle više diplomatskih akcija potpisan je Vojno-tehnički sporazum u Kumanovu 9. juna 1999. ali su poslednji projektili na Srbiju pali 10.juna, u 13.15 nedaleko od Kosovske Kamenice, što znači da je bombardovanje Srbije ukupno trajalo 79 dana.
Generalni sekretar NATO 10. juna izdao naredbu o prekidu bombardovanja, pošto je započelo povlačenje snaga SRJ i Srbije sa Kosova i Metohije.
Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a na Kosovo je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, "sa zadatkom da čuvaju mir i bezbednost".
Tokom 11 nedelja, Kragujevac je bombardovan 11 puta.
Prilikom vazdušnih napada na Kragujevac nije bilo žrtava, ali je više od 200 građana zadobilo lakše i teže povrede.
Pričinjena je ogromna materijalna šteta, a najteža razaranja pretrpele su fabrike iz tadašnje grupe "Zastava".
Poslednji napad na Kragujevac dogodio se 30. maja kada je jednim projektilom uništen antenski stub srednjetalasnog predajnika Radio Kragujevca pored Instituta za strna žita.
Danas se navršava 14 godina od početka vazdušnih napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju koje su izvršile armije 19 članica NATO alijanse.
Napadi su počeli su 24. marta 1999, nešto pre 20 časova i trajali su do 10. juna, kada je usvojena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Predstavnici porodica žrtava bombardovanja, lokalne samouprave, Vojske Srbije, boračkih udruženja, civilnih organizacija i političkih stranaka, na četrnaestu godišnjicu NATO napada na SRJ, danas su položili vence na spomenik stradalim Smederevcima u bombardovanju 1999.godine.
Počasni vod Vojske Srbije, sastavljen od 20 vojnika sa lakim naoružanjem, prvi put je prisustvovao u Smederevu obeležavanju sećanja na stradale u NATO bombardovanju, a prisutnima se obratio pukovnik Duško Šljivančanin komandant Garnizona Požarevac.
Prvog dana bombardovanja, 24. marta 1999. godine uveče, bombardovan je vojni položaj u Vučaku.
Za 78 dana vazdušnih napada NATO avijacije poginulo je 14 pripadnika vojske i policije iz Smedereva.
Smederevo je više puta bilo meta NATO napada. Bombardovani su most na Dunavu kod Smedereva, postrojenja Jugopetrola, trafo stanica u krugu Železare, industrijska zona.
Povodom 14.godišnjice NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, socijalisti iz Smedereva i Kovina susreli su se na mostu koji spaja ova dva grada i zajedno položili venac na spomen-ploču, dok je Demokratska stranka Srbije, na štandu u centru Smedereva, organizovala akciju "Nikad u NATO".
U Narodnoj biblioteci Smederevo u ponedeljak će biti otvorena izložba "Da se ne zaboravi".
Nema komentara.