Srbija

21. 06. 2013

Prvo porez pa TV duel

Beograd - Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odbacio je optužbe vlasnika Pink medija grupe Željka Mitrovića da je koristio javnu funkciju radi sticanja profita firme čiji je vlasnik i poručio da se ne stidi onoga što je u poslu zaradio, niti onoga što je kao gradonačelnik izgradio.

Integralni tekst intervja koji je Dragan Đilas elektronskom poštom dao FoNetu glasi:

" Vlasnik Pink medija grupe Zeljko Mitrovic Vas optuzuje da je firma ciji ste vlasnik odgovorna za to sto 'mediji krvare' radi povecanja prihoda Dajrekt medije. Sta je vas odgovor na te optuzbe?

Kada su na Pinku bile popularne latino sapunice, Mitrovic je imao svoju ličnu. On je igrao naivnog i poštenog vlasnika televizije, kojeg su trovali zla tasta, zet i svastika u pokušaju da mu otmu imperiju. Nacija se 4 meseca zabavljala, postojao je i dramski zaplet u vidu policijske istrage i emotivna podrška u liku neke bogate babe koja ga je iskreno zavolela i potresena njegovom zlom sudbinom poklonila mu preskupi Bentli dok je on lezao našminkan u krevetu i okruzen sa 10 ekrana borio se protiv nepravde.

Danas gledamo trenutak istine i farmu, pa se Željko Mitrović uživeo u ulogu farmera... I da vam kažem, opet pobedjuje, valja se po blatu na svojoj televiziji u sopstvenom terminu, bolje i od Ere i od Bojanića i od Ekrema zajedno.

- Da biste učestvovali u farmi, potrebno je da verujete kao i Željko Mitrović, da je čitava Srbija jedna obična farma. Ja verujem u neku drugu, pristojnu Srbiju, pa ne mogu da se valjam po blatu sa Željkom Mitrovićem u njegovoj maloj farmi. - Da li ste koristili javnu funkciju zarad sticanja profita firme čiji ste vlasnik, kako to navodi Mitrović?

Dok sam vodio firmu, tvrdili su da se poslom bavim zbog politike. Danas da mi ne bi priznali rezultat koji sam postigao kao gradonacelnik, optuzuju me da se politikom bavim zbog biznisa. Cinjenica je da sam ja bio u poslu uspesan pre ulaska u politiku i da ce iza mene kada odem iz politike, ostati mnogo vise nego iza onih koji su ceo svoj zivot nezamenljivi ili u poslu ili u politici.

Niti se stidim onoga sto sam u poslu zaradio, niti onoga sto sam kao gradonacelnik izgradio. Razumem da ce uvek postojati ljudi koji veruju da bi u politici ili u poslu bolje izgledali kada ja ne bih postojao, ali ja tu stvarno nista ne mogu.

- Da li ste spremni za TV duel?

Ja sam gradonacelnik najveceg grada u Srbiji, gospodin Mitrovic je najveci poreski duznik u Srbiji. Ne mozemo se za potrebe necije licne promocije praviti da nismo to sto jesmo. Evo ja svecano obecavam, ukoliko Zeljko Mitrovic izmiri u narednih 7 dana sva svoja poreska dugovanja prema drzavi Srbiji i isplati plate i doprinose radnicima koji to posteno zaradili, ja cu se pojaviti na televiziji Pink i kao drzavni sluzbenik drzave Srbije, odgovaracu na sva pitanja gospodina Mitrovica za koja verujem da interesuju javnost. On ce u toj emisiji biti privrednik za primer u drzavi Srbiji. Ako se to ne desi, zakon nadam se jos uvek vazi isto za sve u Srbiji i nas dvojica ne treba da javno polemisemo. 

- Sta je Vas odgovor na pitanja i tvrdnje Mitrovica da ste odgovorni za smenu i hapsenja lekara u beogradskim klinickim centrima?

Zbog pokusaja da se Beogradsko zdravstvo kroz javnu nabavku basnoslovno skupih civiluka, lampi, ofingera i stolica osteti za vise od 600.000 evra, trazio sam od tih ljudi da podnesu ostavke i to jeste istina. U zemlji koja nema dovoljno inkubatora i u cijim bolnicama ljudi umiru od raznih infekcija i bakterija koje su u normalnom svetu odavno nestale, lekari koji pokusaju da uzmu toliki novac navodno opremajuci zdravstvene ustanove civilucima i ofingerima u Beogradu da bi bolje lecili gradjane ne mogu se nazvati odgovornim ljudima. Oni su ukaljali ugled i beogradskog zdravstva i svih zaposlenih u njemu koji odgovorno, strucno i posteno rade svoj posao.

Trazeci njihovu ostavku, nisam prekrsio zakon, bas kao sto ga nisam krsio ni kada sam trazio ostavku predsednika upravnog odbora GSP koji je nakon osam godina na mestu generalnog direktora tog javnog preduzeca trazio da mu se isplati prekovremeni rad. I da budem sasvim jasan, ja cu se prema takvim ljudima isto ponasati sve dok budem bio gradonacelnik Beograda. U proteklih 5 godina vise od 50 ljudi je smenjeno ili su zamoljeni da podnesu ostavke u Beogradu ne zbog kriminala, time se bave tyzilastvo i policija, nego zbog neeodgovornog ponasanja. I garantujem vam da nije problem prosle vlasti bio to sto je takve ljude smenjivao gradonacelnik Djilas, nego sto ih drugi u drzavi nisu smenjivali.

Da jesu, Srbija bi danas bila bolja zemlja, a narod bi manje bio besan na demokrate.

- Da li je ovo pokusaj smene i diskreditacije u medijima, buduci da nema vecine u Skupstini grada za promenu vlasti?

Verujem da je za smenu dovoljna skupstinska vecina. Problem ove vlasti nije ta vecina, nego sto pre smene Djilasa u Beogradu treba unistiti njegov ugled koji je stekao izgradnom beogradskih mostova, beogradskih skola, bulevara. Obdanistima i socijalnom politikom koja je najbolja u regionu i koja je sacuvala u ovim godinama krize najugrozenije Beogradjane. Ne mozete zameniti Djilasa u Beogradu nekim detetom bez dana radnog staza, a da ga pre toga niste u medijima predstavili kao najveceg lopova u Srbiji.

Budimo realni, ko je danas od svih ministara u vladi izgradio vise u Srbiji od mene za proteklih 10 godina? Niko. Ali sa druge strane ne postoji politicar koji moze da zadrzi svoj rejting koji je sticao radom, kada se on mesecima rusi blacenjem u medijima njega licno i njegove porodice. Vlast to zna i oni zato tolerisu medijski progon Dragana Djilasa. Napadi na mene pojacani su od kada sam izjavio da je u Srbiji na sceni uspostavljanje jednoprtijskog rezima. Medijska kriminalizacija je vazan segment u tom procesu i danas od napada Zeljka Mitrovica na mene, mnogo vise brinu nasilne smene urednika po srpskim medijima i dovodjenje poslusnih umesto mislecih na mesta glavniih i odgovornih urednika. Nezamislivo je bilo do skoro da se etiketira NUNS, da se vodi rat protiv Fiskalnog saveta, da se seks skandalima disciplinuju akademici ili SPC, sve to je danas postalo normalno. Napadi na mene su najzesci, ali nisu postedjeni ni premijer, ni koalicioni partneri SNS-a, a o ostalim liderima opozicije ili o ljudima iz mog okruzenja u demokratskoj stranci necu ni da govorim. Svi oni su u pojedinim fazama bili gore progonjeni od mene.

Zato sam i trazio da svi kazu ne takvoj Srbiji. To vise nije stvar politicke orijentacije nego elementarne kulture i dostojanstva. Ako svi pristanemo da se valjamo u blatu i ako pristojnost u Srbiji bude pobedjena, pametni ljudi ce se povuci sa javne scene i Srbija ce dugo godina biti nesrecna zemlja. To smo svi vec jednom svojim ocima videli i pitanje je samo hocemo li danas verovati svojim ocima ili tabloidnim pisanim i elektronskim medijima...

Svako ko danas misli da ce biti postedjen ili da ima neku korist od ovakvog stanja u drzavi gresi. Svi ce pre ili kasnije doci na red, to je sustina svih autoritarnih rezima na svetu.

- Hoce li Srbija dobiti datum za pocetak pregovora o clanstvu u EU 28. juna, ili cemo tada saznati samo datum izbora u Srbiji?

Sto se mene tice, to su dve potpuno razlicite stvari. Srbija je uradila jako mnogo, da li je to i dovoljno saznacemo uskoro. Dobijanje datuma nije samo povezano sa implementacijom kosovskog sporazuma. Poznata je lista stvari koju je vlast u Srbiji morala da uradi ukoliko zeli da dobije datum. Mnogo stvari na toj listi, od ekonomije do slobode medija nije na visini evropskih ocekivanja. Ja se iskreno nadam da cemo mi posle svega ipak dobiti taj datum jer smo ga i kao narod i kao drzava uprkos svim problemima koje imamo, a koje ova vlast ne zna da resi, ipak zasluzili. Pitanje prevremenih izbora, je pitanje ne spoljne nego unutrasnje politike. Srbija zivi gore nego pre godinu dana. Kupovna moc pada. Cene rastu. Privreda stoji. Budzet je u haosu. Nezaposlenost raste i na nivou smo od 80 do 100 hiljada novih otpustanja godisnje. Ne postoji realan plan ni za pokretanje privrede, ni za izlazak Srbije iz krize. To su razlozi zbog kojih Srbija mora na nove izbore, a ne datum. 

- Vlada Srbije najavljuje rebalans budzeta, da li se time moze speciti losa ekonomska situacija?

Drzava koja vise hapsi nego sto zaposljava, nikako ne moze imati jaku privredu ili uspesnu ekonomiju. Sve dok se privredna aktivnost ove vlade bude svodila na istrage u 24 sporna preduzeca, a ne bude se izaslo sa jasnim predlogom kako da se pokrene ostalih 300.000 preduzeca koja u Srbiji danas rade i od kojih Srbija zivi, iz dana u dan ulazicemo u sve vecu krizu.

Drustvo koje ne stvara, nema sta ni da deli. Privreda koja ne radi, nema sta ni da uplati u budzet, a budzet bez para resava se na samo 2 nacina. Ili se vlast zaduzuje ili uzima od gradjana.

Srbiji su potrebni ozbiljni strucnjaci na najvaznijim mestima i ozbiljan plan za izlazak iz krize. Rebalans budzeta, samo je odlaganje ove vlasti da se suoci sa ozbiljnim posledicama koje i zemlja i privreda trpe zbog njihove nestrucnosti. Sa ovakvom ekonomskom politikom i ovakvom nebrigom o privredi, svaki novi budzet trajace sve krace, a svaki sledeci od gradjana i privrede uzimati sve vise i vise. Dok privreda potpuno ne stane...

- Kurs evra je proteklih dana otisao na gore, da li ce se merama vlade koje su predstavljene u sredu i ustedama od 37 milijardi dinara stabilizovati? Ima li novih pristalica uvodjenja fiksnog kursa?

Nisam nikada o fiksnom kursu govorio kao o izolovanoj meri koja ce sama od sebe resiti sve nase probleme. Pre pola godine sam izasao sa svojim predlogom antikriznih mera, docekan sam bucnim kritikama i od vladajucih stranaka i od jednog dela strucne javnosti koja je podrzavala politiku vlade koja nas je dovela u ovu situaciju. Nekoliko meseci kasnije, Dinkic govori da su poljoprivreda i prehrambena industrija nase najvece privredne sanse. Da je buducnost u izvozu i IT sektoru, da cemo se velikim investicijama u energetiku i infrastrukturu spasiti bankrota cela vlada ubedjuje vise sebe nego gradjane.

Najavljuju nam smene nestrucnih a politicki postavljenih direktora u najvecim javnim preduzecima, Vucic govori da je neophodna reforma drzavne uprave bas kao sto sam ja tvrdio pre pola godine.

Pre ili kasnije doci cemo i na pitanje obrazovanja i na regionalne agrarne politike i na potrebu Srbije da investira u razvoj 10 gradova sa najvecim privrednim potencijalom i do neophodnosti da se napravi izvozno/razvojna banka Srbije. Verujem da ce tu negde biti i ozbiljne polemike o fiksnom kursu i da ce i po ovom pitanju vlada doci na moje stanoviste. Steta je samo sto je potrebno da udarimo svi zajedno glavom u zid, da bi razmislili o predlogu onih koji misle drugacije od nas. Ja znam da je to srpska navika, ali situacija je danas kriticna i Srbija nema vremena za cekanje. - Kakva je situacija u budzetu Grada, da li se u julu ponovo moze ocekivati da Ministarsvo finansija ne prebaci prihode od poreza na plate zbog kasnjenja u placanju ustanva ciji je osnivac grad?

Budzet grada Beograda ne puni se parama iz republickog budzeta, kao sto je to slucaj sa svim ostalim budzetima u Srbiji. Privredna aktivnost u Beogradu je najveca, mi pravimo 40%ukupnog BDP-a i Beograd zivi od svog rada. Ja razumem republicku vlast koja kada vidi da Beograd ima a da oni nemaju, pozeli da uzme koliko joj treba, ali to je lose.

Ako stane Beograd, stace i Srbija. Ljudi koji vode drzavu nemaju gotovo nikakvog privrednog iskustva i ogroman broj njih su jednostavno profesionalni politicari, koji su ceo radni vek proveli u drzavnim institucijama ili ustanovama. Privreda ima svoje zakonitosti. Onaj ko ih ne razume moze sa samo nekoliko mera da potpuno uruci citav privredni ambijent u Srbiji i da dovede do kolapsa.

Ne znam vise kako da objasnim, da je ukupna privreda opasno blizu tog kolapsa. Ja mogu da razumem da se neko u vladi ne brine kada procita podatak da je opala kupovina ne prehrambenih proizvoda u srpskim radnjama 40% i da iz toga on izvede zakljucak da se Srbija manje kupa ili da stedi. Ali sustina je u sledecem: privreda ne staje kada vise nista ne prodaje, nego kada prodaje nedovoljno da bi pozitivno poslovala. Mi smo jako blizu te granice, a ove mere samo stvar cine jos gorom.

Vlada ce zbog 2.000 dinara da zaustavi Beogradu 200 miliona. Sutra cemo mi bez tih 200 miliona kasniti sa placanjem 2 miliona dinara, ne zato sto nemamo novac nego zato sto ga republika blokira. Pre ili kasnije, zbog tih blokada Beograd ce izgubiti korak sa placanjem i imacemo privredni kolaps. Mozda ce to pomoci vlastima da dokazu da je Djilas los gradonacelnik, ali cena ce za celu Srbiju biti ogromna, i necu je platiti ja nego privreda Beograda i gradjani Srbije.

- Prva je godina drugog mandata gradske vlasti. Šta su neuspesi ili neostvareni planovi?

Beograd je jos za vreme pokojnog Nenada Bogdanovica pokrenuo jedan ciklus investicija koje su trebale da od Beograda naprave istinski ekonomski, kulturni i privredni centar jugoistocne Evrope. Gradska uprava sa mnom na celu, nastavila je taj ciklus i mi smo u proteklim godinama napravili stvarno dosta toga. Ako bih nekim stvarima bio nezadovoljan u proteklih godinu dana onda bi to svakako bilo manje izdvajanja za kulturu, za turizam u Beogradu, i svodjenje na minimum funkcionisanja mnogih gradskih sluzbi jer nisu od vitalnog znacaja za zivot u gradu. Beograd je sto ranije nije bila praksa jako mnogo radio sa civilnim sektorom, nasa socijalna politika koju mnogi hvale dobra je u ogromnoj meri i zbog projekata koje su pokrenule neke nevladine organizacije i uz nasu podrsku razvile ih do tacke da mogu da budu implementirane u gradsku socijalnu politiku kroz gradske institucije. Novca je za takve projekte u proteklih godinu dana bilo manje i to su neke od stvari kojima sam nezadovoljan...

- Komentar događaja sa maturskim ispitom (provaljenim testovima i los rezultat na ispitu iz srpskog/maternjeg jezika)

- Nije tajna da je briga o deci za mene licno najveci motiv da se bavim politikom. Od sada vec legendarnih wc-a koje sam pravio kroz narodnu kancelariju u skolama po Srbiji, do svega sto smo u poslednjih 5 godina u Beogradu uradili da bi poboljsali kvalitet skola i obdanista ja se trudim da kroz svoj politicki rad, popravim uslove za zivot i ako hocete za rad dece u Srbiji.

Skandal je da testove cuva policija. Jer kakva smo mi zemlja ako u njoj vlada opste uverenje da ce svih 80 hiljada dece varati na svom prvom ozbiljnom testu u zivotu ako to policija ne spreci. Jos je veci skandal da u policiji ne moze da se nadje 3 ili 5 ili ne znam ni ja koliko odgovornih ljudi koji ce 6 papira sacuvati 3 dana u zakljucanoj fioci. 

Da ne bude da sam cinican, u prilog ministru prosvete ako ce to ista pomoci mogu da dodam: u ovoj zemlji nismo culi kakava je veza izmedju Dacica i Sarica. Nismo saznali ko je kriv za aflatoksin u mleku. Nema odgovornih ni za katastrofalan budzet. Niko se ne trudi da objasni kakva je veza izmedju Mrkonjicevog ministarstva i uzlazne putanje u koncertnoj karijeri Ane Bekute.

O pritiscima na pravosudje, o disciplinovanju nezavisnih institucija, o diplomi Tome Nikolica o vezama policijskih sluzbenika sa organizovanim kriminalom o skandalima u zdravstvu ili o masovnom pustanju kriminalaca iz zatvora necu ni da govorim.

Kad tako covek pogleda, sto bi se sekirao gospodin Obradovic? On ne predaje na drzavnom fakultetu. On drzavi nije teret, cak ni platu ne prima od drzave nego od Megatrenda. Pa sto onda da se nervira, od njega je i ovoliko dosta. Nije on ni najgori u vladi, ima i gorih od njega".

Novinar Z.V.S., foto FoNet