Svet
05. 03. 2014
Povratak vojnika u kasarne
Moskva/Beč/London/Kijev/Brisel - Ruska armija sinoć je uspešno lansirala interkontinentalnu balističku raketu RS 12-M Topolj, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Trostepena raketa na čvrsto gorivo lansirana je sa poligona u regionu Astrahana, a školska bojeva glava pogodila je cilj koji se nalazio u Kazahstanu, rekao je portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Jegorov, prenosi Rusija danas.
Cilj vežbe je bio testiranje unapređenje borbene opreme te interkontinentalne balističke rakete, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane.
Ruska vojna industrija razvila je raketu Topolj kao odgovor na planove Sjedinjenih Američkih Država da izgradi raketni odbrambeni štit.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ne razmatra eventualno prisajedinjenje Krima Rusiji i da on to neće podsticati, ali je dodao, pomenuvši primer kosovskih Albanaca, da svi građani koji žive na određenoj teritoriji imaju pravo da se opredele za svoju budućnost.
Odgovarajući na današnjoj konferenciji za štampu na pitanje kako vidi budućnost Krima i da li razmatra varijantu njegovog prisajedinjenja Rusiji, Putin je rekao da se ta opcija ne razmatra, ali da smatra da građani koji žive na toj ili nekoj drugoj teritoriji, u uslovima izražavanja slobodne volje i bezbednosti, mogu i imaju pravo da se opredele za svoju budućnost.
Ako je bilo dozvoljeno da pravo nacije na samoopredeljenje koriste kosovski Albanci i ako je bilo dozvoljeno da se to uradi u mnogim delovima sveta, to pravo, garantovano i u temeljnim dokumentima Ujedinjenih nacija, koliko je meni poznato, nije poništeno, rekao je Putin, objavljeno je na sajtu predsednika Rusije.
Mi ni u kom slučaju nećemo podsticati nikoga na takvo rešenje i nećemo podgrevati takva nastojanja, rekao je Putin.
Ali, kako je istakao, sami građani koji žive na određenoj teritoriji imaju pravo da se opredele za svoju budućnost.
Putin je naredio da se vrate u kasarne ruski vojnici koji učestvuju na manevrima duž granice sa Ukrajinom, ali je bilo planirano da vojna vežba već bude završena, tako da nije jasno da li se radi o reakciji Kremlja na zahtev Zapada da se smiri kriza u Ukrajini, javlja AP.
U manevrima na zapadu Rusije je učestvovalo 150.000 vojnika, stotine tenkova i desetine aviona.
Američki državni sekretar Džon Keri je na putu za Kijev.
Ruski vojnici koji su na Krimu zauzeli su vazduhoplovnu bazu Belbek pucali u vazduh, kada je oko 300 nenaoružanih ukrajinskih vojnika zatražilo da se vrate u bazu.
Desetak ruskih vojnika je upozorilo Ukrajince da ne prilaze, posle čega su pucali u vazduh.
Kijev tvrdi da Krim kontroliše oko 16.000 ruskih vojnika, navodi AP.
Putin je izjavio da odbegli predsednik Ukrajine Viktor Janukovič nema političku budućnost i da mu je Moskva pružila utočište isključivo kako bi mu spasila život. Putin je optužio Zapad da je Janukovičevu odluku da odustane od sporazuma sa Evropskom unijom radi uspostavljanja bližih veza sa Rusijom iskoristio da ohrabri proteste koji su doveli do promena u vrhu ukrajinske države.
Prema Putinovim rečima, Zapad je podstakao protivustavni puč u Kijevu, što je dovelo do vladavine anarhije u Ukrajini, javlja AP.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) prihvatila je zahtev Ukrajine da u tu zemlju pošalje vojnu posmatračku misiju.
Predstavnik Sjedinjenih Američkih Država u OEBS Danijel Ber rekao je da je na današnjem sastanku u Beču 15 članica te organizacije, uključujući SAD, prihvatilo da učestvuje u misiji, prenosi Asošijeted pres.
Prema njegovim rečima, članovi misije otputovaće za Kijev već u sredu, a cilj je poseta Krimu.
Poslanici Vrhovne rade Ukrajine dogovorili su se, posle sastanka sa predstavnicima krimskog parlamenta, da se formira radna grupa za pripremu izmena Ustava Krima, rekao je za Glas Rusije poslanik Partije regiona Nestor Šufrič.
Prema njegovim rečima, predstavnici Krima su u razgovoru izneli pitanja koja su u ovom trenutku aktuelna, ali Šufrič nije precizirao o kojim pitanjima je reč.
On je potvrdio da je dogovoreno da se formira međuparlamentska grupa, koja će proučiti mogućnosti za izmenu Ustava Krima, sa ciljem širenja ovlašćenja te autonomne republike.
Šef britanske diplomatije Vilijam Hejg je izjavio da su "otvorene opcije" za oštrije mere prema Moskvi zbog ruske vojne intervencije u Ukrajini, mada je u javnost dospeo vladin dokument koji ukazuje da je London isključio mogućnost ekonomskih sankcija, zbog velikih ruskih investicija u Britaniji.
U dokumentu čija se fotografija u ponedeljak pojavila u javnosti navodi se da Britanija "za sada ne bi trebalo da podržni trgovinske sankcije ili zatvaranje za Ruse finansijskog centra u Londonu", ali bi podržala vizne restrikcije i zabrane putovanja.
Hejg je u parlamentu rekao da taj dokument ne bi trebalo da bude shvaćen kao uvid u njegove stavove i odluke vlade.
"Naše opcije ostaju otvorene", izjavio je Hejg, javlja AP.
Bela kuća namerava da pruži Ukrajini ekonomsku pomoć vrednu milijardu dolara, javlja AP, pozivajući se na izjave neimenovanih američkih funkcionera. Američki državni sekretar Džon Keri doputovao je danas u Ukrajinu, kako bi pružio podršku Kijevu u vojnom i političkom otporu Rusiji.
Tvrdi se da američki paket obuhvata i pomoć u obuci službenika ukrajinske Narodne banke i Ministarstva finansija, kao i izbornih posmatrača, pred parlamentarne izbore zakazane za 25. maj.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo je danas izjavio da je Evropska unija spremna da u narednim godinama pruži Ukrajini pomoć vrednu 15 milijardi dolara.
Barozo nije izneo detalje o rokovima i uslovima koje Ukrajina treba da ispuni, javlja AP.
Vašington je u utorak najavio da će Ukrajini pružiti pomoć vrednu milijardu dolara.
Vlada u Kijevu procenjuje da joj je u naredne dve godine potrebno 35 milijardi dolara međunarodne pomoći.
Nema komentara.