Svet
20. 03. 2014
Istorijsko ujedinjenje
Njujork/Kijev/Moskva - Došlo je do istorijskog ujedinjenja Rusije i Krima, na šta je naš narod čekao 60 godina, izjavio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji u Ukrajini stalni predstavnik Rusije u Ujedninjenim nacijama Vitalij Čurkin.
On je dodao da je sve urađeno u skladu s međunarodnim pravom, demokratskim procedurama i putem slobodnog referenduma, te je na taj način narod Krima realizovao svoje ustavno pravo na samoopredeljenje.
Prema rečima Čurkina, narod Krima je uputio zahtev Rusiji o ulasku poluostrva u sastav Ruske federacije.
Vlada Ukrajine odlučila je da pokrene proceduru za izlazak iz Zajednice nezvisnih držva, koja je formirana posle raspada Sovjetskog Saveza, i da uvede vize za građane Rusije, saopšteno je u Kijevu.
U članstvo ZND je ušlo 12 država sa teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, a Gruzija je istupila 2008. godine, posle sukoba sa Rusijom oko Osetije.
Ove godine Ukrajina bi trebalo da predsedava ZND, ali je generalni sekretar Nacionalnog saveta za odbranu i bezbednost Andrej Parubij izjavio da je od toga odustala.
Odlučili smo ne samo da odustanemo od predsedavanja, već i da pokrenemo proceduru za izlazak iz ZND, rekao je Parubij, prenosi Rusija danas.
On je dodao i da je Vlada Ukrajine danas odlučila da uvede vize ra državljane Rusije, koji su do sada ukrajinsku granicu prelazili samo sa ličnom kartom.
Dok ne počne procedura izdavanja viza, državljani Rusije će u Ukrajinu ulaziti sa važećim pasošima, objasnio je Parubij.
Ministarstvo inostranih poslova Rusije sopštilo je večeras da neće uvoditi recipročnu meru dok ne dobije zvaničnu informaciju iz Kijeva o uvođenju viza.
Vlada Ukrajine saopštila je večeras da pravi planove za povlačenje vojske sa Krima, jer je Rusija preuzela kontrolu nad poluostrvom i njene jedinice su zauzele sve vojne instalacije na toj teritoriji.
Sekreter Nacionalnog saveta za odbranu i bezbednost Andrej Parubij izjavio je da će Ukrajina tražiti od Ujedinjenih nacija da Krim postane demilitarizovana zona, zbog čega će svoje opružane snage povući sa poluostrva, preneo je AP.
U Sevastopolju je zauzeta i komanda Ukrajinske mornarice, a vlasti u Kijevu tvrde da je tom prilikom zarobljen komandant mornarice Sergij Hajduk.
U isto vreme, premijer Krima Sergej Aksionov pozvao je ukrajinske vojnike, koji to žele, da se pridruže krimskim snagama bezbednosti.
Svi ostali moraju da predaju oružje i napuste vojne objekte, a biće im omogućeno da otputuju u Ukrajinu, reko je Aksionov, preneo je Itar tas.
Ako to ne urade, biće im suđeno, poručio je Aksionov.
Ukoliko Sjedinjene Američke Države i Evropska unija nastave da vrše pritisak na Moskvu zbog odluke da prizna Krim, Rusija bi mogla da promeni stav o razvoju nuklearnog programa u Iranu, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov. U ovom trenutku Rusija ne želi da koristi pregovore o nuklearnom programu Irana da bi "podigla ulog", ali bi to mogla da uradi i da na taj način odgovori na akcije SAD i EU, rekao je Rjabkov, prenosi AP.
Agencija navodi da je to najozbiljnija pretnja Moskve otkako su SAD i EU obelodanile sankcije protiv Rusije, zbog njene odluke da prizuna referendum na Krimu.
Prema rečima Rjabkova, koji je predstavnik Moskve u pregovorima o iranskom nuklernom programu, za Rusiju je ujedinjenje sa Krimom neuporedio značajnije nego ono što se dešava u pregovorima.
Rusije je u tim pregovorima do sada imala isti stav kao SAD i EU, ali Rjabkov kaže da bi to ubrzo moglo da se promeni.
Ne bismo voleli da to radimo, ali ako nas primoraju, bićemo primorani da odgovorimo merama odmazde. Što se Rusije tiče, istorisjki značaj onoga što se poslednjih dana dešava na Krimu ne može da se poredi sa značajem pregovora o iranskom nuklearnom programu, kazao je Rjabkov.
On, međutim, nije kazao na koji način bi Rusija mogla da promeni stav o tom pitanju.
Nema komentara.