Svet
London 26. 07. 2015
Potcenjivanje problema
London - Ujedinjene nacije (UN) i međunarodne nevladine organizacije tvrde da je broj siromašnih na svetu prepolovljen, mada su do nedavno iznošeni podaci da je tokom protekle dve decenije broj gladnih konstantno rastao, piše londonski Gardijan u rubrici o Ciljevima podrživog razvoja posle 2015.godine.
Prema podacima UN, 1996. je gladovalo 788 miliona ljudi, dok je 2009. bilo više od milijardu gladnih, što je za oko 30 odsto više nego 13 godina ranije.
Kada su 2000. utvrđeni Milenijskumski ciljevi razvoja, navedeno je da bi u narednih 15 godina broj gladnih trebalo da bude prepolovljen.
A onda je krajem 2012. godine Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) saopštila da je "unapredila" metodologiju brojanja gladnih.
Zahvaljujući novoj metodologiji, od 23 odsto stanovništa u zemljama u razvoju suočenog sa glađu, UN su utvrdile da je taj broj smanjen na 15 odsto.
Nova metodologija je podrazumevala retroaktivne procene snabdevanja hranom i nove stavove o pristupu kalorijama. Drugačiju metodologiju FAO je opravdala tvrdnjom da su podaci iz 2009. i 2010. ukazali na "dramatičan rast" broja gladnih zbog krize sa cenama hrane, izazvane finansijskim spekulacijama.
Kritike zbog promene metodologije su bile praćene dovođenjem u pitanje definicije gladi, uz tvrdnje da se radi o "ozbiljnom potcenjivaju" problema, piše Gardijan.
Prema standardima FAO, osoba je gladna kada unos kalorija dostigne najniži nivo nedovoljan da pokrije minimalne aktivnosti, što je oko 1.800 kalorija dnevno.
Problem je što većina ljudi ne živi uz minimalne aktivnosti, već uz fizički rad, tako da im je potrebno mnogo više kalorija od standarda FAO. Vozač rikše u Indiji, na primer, svakog dana sagori 3.000 do 4.000 kalorija.
Kada bi se glad utvrđivala na osnovu kalorijskih potreba ljudi angažovanih u normalnim ili "intenzivnim" aktivnostima, na svetu bi bilo 1,5 do 2,5 milijardi gladnih.
Ako bi se izuzela Kina, situacija bi bila znatno lošija. Jer, 73 odsto uspeha u borbi protiv gladi je vezan za Kinu, odnosno za agresivnu agrarnu reformu sprovedenu u toj zemlji.
Uspeh Kine skriva činjenicu da broj gladnih u zemljama u razvoju raste, čak i po konzervativnim standardima FAO.
Osim toga, metodologija se oslanja isključivo na kalorije, tako da kategorija gladnih ne obuhvata osobe lišene osnovnih vitamina i hranljivih sastojaka. Prema procenama FAO, radi se o 2,1 milijardi ljudi.
Ujedinjene nacije će u septembru na zasedanju Generalne skupštine predstaviti nove Ciljeve održivog razvoja za period posle 2015.godine, a osnovni je konačno eliminisanje gladi i siromaštva.
Za ostvarenje tog cilja je potrebno usvajanje realističnijih kriterijuma.
Potrebno je reći istinu: da dve milijarde ljudi, gotovo trećina čovečanstva, nema doovljan pristup hrani, uprkos činjenici da se na svetu prozvodi dovoljno hrane da bi svaki stanovnik Zemlje mogao dnevno da unosi 3.000 kalorija.
Svetska organizacija tvrdi da je ključ za okončanje gladi u ekonomskom razvoju. Ali, čak i FAO smatra da je "veza između rasta i ishrane slaba".
Potrebno je vratiti obradivo zemljište siromašnim ljudima, navodi Gardijan, uz podatak da su nedavno veliki investitori preuzeli od malih poljoprivrednika više od 50 miliona hektara zemljišta.
Potrebno je zaustaviti monopolizaciju zemljišta i lanaca snabdevanja hranom.
Za to je potrebna politička hrabrost – spremnost za suočavanje sa moćnim korporacijama.
Nema komentara.